21.10.2013, kod kuma Save

Otišo u Beograd kod kuma Save, on živi na novom Beogradu, i izašli da prošetamo malo jer su Smiljka i njegova Spasa počele gledat onu seriju tursku, kad jbt sunce, hiljade ljudi stoji, nešto čeka, mašu zastavama…
Šta je ovo sad, nisam vidio veći skup od onog u Srbu ‘90, ono pred rat, bilo 100 000 ljudi, bio i Šešelj i svi… i krenuše prema Areni… pitam ja ovog jednog sa šajkačom: ĐE ćeš? , kaže on meni unutra da uđemo.. jes’ dobro mi i kaže, šta Dragane i pitaš gluposti.

Ušli ja i Sava, sakrili po pivu ispod jakni kožnih, približili se bini, onako baš da kažem napredno izašli, prema napred… Ajme meni, kad je to počelo treštat srbijanska ona kola, pa himna… počeli izlazit na binu… jbg, sad ne možemo van više, vidjeće nas svi … gledamo mi u njih gore napred, da kažem tako,  i plješćemo, kad ovaj dreknu s bine Ekonomija, a ono poče da odzvanja ekonomija ekonomija, on s naočarima, viče, reko da ne’š sad ma’nut i štapićem pa će nam odma’ bit’ bolje, ko onaj čarobljak mali što Mil’ca moja voli gledat, Haris, kako se zove… pa ozdrav’će privreda, investicije, nova radna mjesta… mislim se u sebi ko da to nisam čuo već stot’nu puta, veli Srbi i Njemci zajedno u pemziju, eeej … đe su ljudi, čoeče s naočal’ma, ko će to napravit, kad sve ode kod privatnika, a i ovi direktori po našim da kažem javnim firmama, su da se usereš,
A narod pitam ga ja, a narod? onako baš glasno… al’ u sebi… svi plješću, viču, vičemo ja i Sava, biće teško veli, ali odošmo u Evropu s njima, jbt sunce… pogledam ja Savu a on se sago i nateže onu pivu, ja mu manem da prekine, on sleže ramenima, dosadno mi je veli on, ali onako samo usnicama da se vidi a da se ne čuje, zbog drugih… a ja se mislim jbt sunce kolko ljudi… ko u Srbu onda… samo Šešelja niđe nema…