"Drugarska zona"

Dragi dnevniče, evo danas je godišnjica otkako sam prvi put izašao sa Magdom! Kupio sam joj jako slatku kapu za zimu, ali ne znam da li da joj dam, dragi moj dnevniče?! Šta ako me pita: “ZAŠTO”? A najgore je to što bi i bila u pravu. Stvarno – zašto?!!! Pa ljudi ne kupuju jedni drugima poklone samo zato što su ih upoznali na neki određeni datum, da sam bar nešto konkretno učinio…, ma trebao bi sam sebe da počastim, zaslužio sam posle ove sramne godine za sobom ispunjene veoma jadnim i isto toliko retkim pokušajima “muvanja” – ako je to uopšte pravi izraz!
I budala sam jer ne slušam! Mislim da sam najpametniji, a ustvari nemam…..hmm…ma muda!!! Šta se više femkam i dnevnik kad pišem….nemam MUDA! Ma i da sam poslušao i Torbičine seljačke savete već bi nešto uradio! “O’š, o’š, ne’š, ne’š”, pa samo da sam to ponavljao godinu dana upalilo bi 30 puta! …a i burazer me je na vreme upozorio. Već posle drugog izlaska mi je kazao da se pazim “drugarske zone” jer iz nje se još niko srećan vratio nije. Pošto je video da je veoma tanka linija između onoga što ja smatram muvanjem i onoga što žene smatraju drugarstvom, dao mi je savet kako to da proverim – lakmus papir za ozloglašenu “zonu”.

A ide ovako, citiram: “kada na zajedničkom izlasku počne da ti se poverava (što je predvorie zone) moraš munjevito odreagovati tako što ćeš je momentalno uhvatiti za…”, hmmm…kako ide jednina od “grudi”?.. znaš na šta mislim,… i onda: “ako odreaguje bilo kako – dobro je, nisi u zoni. Ako ne – postao si drugarica”!
Tada, pre godinu dana, mi je to izgledalo potpuno suludo i predpostavljaš, nikada to nisam učinio, …do juče!
Okidač za taj događaj je bila subota uveče. Pozvala me je da dođem uveče do nje da joj “instaliram skajp”…. NAJZAD, mislio sam u sebi, glup izgovor al’ nije ni bitno. Tri puta sam se tuširao taj dan, po prvi put preskočio da ga…hmmm…, kupio vino za 1000din i krenuo. Kuc, kuc, otvara lepotica – bosa, samo u uskim farkama i majčici. SJAJNO! Kreće zezanje, otvaramo vino, smejemo se, otišao do kompa i instalirao joj skajp kad sam već tu i otišao do WC-a da se umijem pred završni udarac. Vraćam se kad ona sedi za kompjuterom i skajpuje sa nekim idiotom, jebo me skajp da me…, još me zove da upoznam frajera, dotičnog Aleksa iz Lucerna. Iz daljeg shvatam da ide kod njega za Novu godinu i da sam stvarno došao da ga instaliram…, mislim, skajp! Naravno kupim se i odlazim na neki izmišljeni “sudar” sa nekom, isto tako, izmišljenom Anjom. Što je najgore, ispratila me je sa osmehom, poželela mi sreću i da joj obavezno ispričam sutra kako je bilo! PAKAO!
Koliko god mi je bio gnusan ogled za prepoznavanje “drugarske zone”, bio sam svestan da ga sledećom prilikom moram primeniti i najzad videti na čemu sam.
Sinoć smo otišli na svirku, još jednog od armije njenih drugara, i dok smo stajali ispred WC-a osetio sam da je to momenat. Bila je usred neke priče kako je njena najbolja drugarica fufa kad mi je ruka jednostavno poletela. Tišina. Srce mi je tuklo ko nikad do tad, polako dižem glavu i pogledam je u oči. Ona me gleda direktno sa blagim osmehom i kaže: “I ja mislim da ima previše sunđera u ovom novom grudnjaku!”
Sad sam i zvanično postao drugarica!
MOJA JE DO NOVE GODINE!!!!…dobro… kad se vrati iz Lucerna!