Izlazak
“Za mene postoji samo putovanje putevima koji imaju srca. Tuda ja putujem, i jedini dostojan izazov je da se taj put prede sav, do kraja. I tuda putujem, gledajući, gledajući bez daha”, Don Huan
Ponedeljak, jesen, kiša, podrum… dokle više! Zaposlili su me u tu rupu samo “privremeno”. “Samo se ti zaposli pa ćemo kasnije lako da te prebacimo u Veće, neki sekretarijat” i tako prođe godina! Glavno da je bata direktno u belu zgradu a ja moram da pričekam da se stvore uslovi…do tada ima da puknem sa onom dvojicom u podrumu, kojima se ceo dan zasniva na tome kako da me ubede da im kupim kafu ili da ih vozim negde, misle da ja ne kontam!
Al baš me briga, nema toga više! Dragi dnevniče, obećao sam ti da ću svake nedelje da menjam nešto kod sebe i moja odluka za ovu nedelju je da neću više dozvoljavati da me iskorišćavaju!!! Ne! Jer ko sebe ne ceni, ni drugi ga ne ceni! Tako da nema više razvoženja građevinskog materijala, pilića i babe u Pokrajinsku! Dobro, još danas u 5 vozim babe Čvarkov na kontrolu i to je to! Mislim…, koliko mogu da koštaju pelene za odrasle?! Svaki put mi bude mokro zadnje i moram na dubinsko pranje…, neću da grešim dušu al…, ponekad pomislim da to radi namerno, jer se uvek smeju kad izađu iz kola….ma lupetam, bilo bi previše bolesno!
Za vikend je bila ludnica!!! Izašao sam sa bratom i nekom njegovom, koja je izgleda žena od nekog bitnog, pa je ona povela drugaricu Tanju a on zvao mene, da zamaskira. Klub – ludilo, Moet roze, đuskanje! Bilo je fantastično! Pravo da ti kažem, dnevniče moj, moglo je biti i više od toga! Da, da!
Kretali smo kući i čekali taxi ispred kluba, naravno, bata je već zapalio sa ovom, a Tanja i ja idemo zajedno. Tu sam ja već nabacio da bi mogli do mene.., dobro ne baš tako direktno, nego u fazonu: “šteta što ova čarobna noć ima kraj, a možda i ne mora”…, a ona me bledo gleda – napila se pa ne konta! A ja ću njoj: “Tanja! Je l i ti osetiš hemiju u vazduhu kao i ja”… heheh…, a ona će: “Ma pijem neke hormone pa se jače znojim”,…heheh…. e stvarno je blesavica mala!
Al skontala je ona sve i onda, ko za očin, nalete onaj baksuz Deki – pijan k’o letva i poče nešto da me smara. Dok sam se ja tu izborio sa njim, okrenem se i vidim da Tanja ulazi u taxi sa barmenom…,hehehe…. pa zamisli, Dnevniče moj, koliko se ona napila kad me pomešala sa tim klincem.., i ne samo to nego mi je i greškom izdiktirala pogrešan broj pa nisam mogo da je cimnem! Baš je popila!
Ma nema veze, ima dana…, idem sada na Fejs da vidim kako se Magda smorila sa burazerom, malo da lajkujem…heheh…hmmm…nisam znao da je u srodstvu sa Milošem portirom??!
Stvarno sam debilko!
Ma ti si Boškić srce jedno!
Impresivno 😀
Boskic car!
hahahahahahaha njabolji suu 😀
Јес, хоће тако да погреше број… 🙂
Boškić, evo ti moj nepogrešan broj. :*
063/11 28 5… aaaa… hm…065/11 82 ne… uuhhh, ne… ju Bože, sada sam se zbunila… ne, mislim… ipak je 063…
Hahaha…Baš te hoće.
Bas te hoce