Bela Mihalji

“Jel slobodno” promukao muški glas zaparao je učmalu atmosferu u Babinoj kancelariji “Zadruga Bačkih pilićara”, koja je u stvari bila samo paravan za organizovanje borbi petlova. “Uđite, uđite utero vam….”, rekla je baba.
Ja sam tad bio tek dečkić od 15 godina ali sam u vratima prepoznao čoveka od kog su me odmah prošli žmarci. Bio je visok, odeven u crni frak, a lice mu se nije jasno videlo. Kažem bio sam tek dečkić i sedeo sam na konju za ljuljanje u jednom prašnjavom uglu kancelarije na konjiću kojeg mi je poklonio Žika….Ni tad me nije prevario! Osetio sam da zrači zlo! Kad je kročio u babinu kancelariju u Ignjata Pavlasa pod je zaškripao, na nogama je imao čardaš čizme takođe crne. Na tren sam uhvatio sebe kako sam pomislio “Da nije ovo Zvonko Bogdan”?

Tek kad je seo za pisaći sto baba je ugasila tompus, kroz gust dim i svetlo lampe video sam da je proćelav sa dugim repovima i da je potpuno beo u licu, osim podočnjaka i usana…. Usne su mju bile crvene kao krv a podočnjake je nosio do pola obrazine. “Želim da prijavim petla za borbu”, reče. ” Želi bata kameni bonbonu” upitao me je i izvadio je kesicu onih malih ušećerenih bombona što liče na dunavsko kamenje…. Uzeo sam dve- tri…..
“Naočit ste i lep čovek”, reče baba. ” Ali o kakvim borbama pričate, ne razumem”, pokušala je baba da skrene temu. “Mene šalje Višekruno, hoćemo boriti tamo ja sam šampion!” Da, da, tad sam ga dobro upoznao. Bio je to Bela Mihalji, moj, kasnije će se ispostaviti, najveći pilićarski arhineprijatelj…
Ugovorili smo borbu, a on se na noć okršaja pojavio sa nekim lošim petlom. Cela arena na Pejićevim salašima mu se smejala. Naravno, Graor ga je odma’ pokidao, ipak on nije došao zbog borbe nego da ukrade jaje iz našeg šampionskog legla. To je i uradio preko svog pomoćnika Igora.
Moja baba je odmah nešto posumnjala pa je s malim pištoljem naterala Belu da stane uza zid, Žika ga pretrese, naravno jaje je bilo kod pomoćnika i mi smo ga posle nekoliko ćuški pustili da ode…. Velika greška! Iz tog jajeta izlegao se njegov Bagar koji je kasnije terorisao sve živo i neživo u Bačkoj.
Uostalom, zbog njega i onog u Gajdobri  ’74-te smo Šilovička i ja završili u Lepoglavi ali to je neka druga priča…